Africki sivi papagaj-Zako zivi na africkom kontinentu u prirodnom stanistu na podrucjima vise africkih drzava.Ima ga na jugoistoku Obale Slonovace,na zapadu Kenije kao i u severnoj Angoli.Izolovane populacije mogu se naci i u Tanzaniji i zoni najvece africke planine Kilimandzaro.Prirodna stanista su im niske sume ,zatim u savanama podrucja sa drvecem i sumama a u obalnim podrucjima mangrove sume.Mahom izbegava ljudska naselja osim u nuznim situacijama.Preko dana zakoi u prirodnoj sredini su u parovima eventualno u manjim grupama.Uvece okupljaju se u vece grupe na visokim palmama,ili drvecu duz oboda suma ili pored reka.Ponekad se uocavaju jata od nekoliko stotina ptica .Zakoi obicno napustaju gnezda jos za vreme sumraka i odlaze u potragu za hranom.
Prirodna ishrana africkog sivog papagaja su semenke,orasi,voce,bobice i nektar.Preferira voce recimo uljnu palmu(elaeis guinensis).Dogadja se da u nedostatku hrane se u jatima priblizi ljudskim naseljima a tada nastaje pustos na poljima mesnog stanovnista,jer dosta od useva bude pojedeno.Sezona parenja zakoa u oprirodi nije tacno definisana,u Ugandi i Kongu pare se od jula do septembra a u Nigeriji i Liberiji od decembra do apriola.Obicno se gnezde na visokim suvim ili mrtvim stablima na visinama do 30 metara,iznad zemlje gnezdo je suplje i velicine oko 60 santimetara.U gnezdu nosi od 3-4 jaja.Oglasava se srednje jakim odnosno bucnim glasom.Samo oko 50 posto ptica uhvacenih u divljini adaptira se na kucno drzanje odnosno stekne poverenje u coveka.Ako se kupi ptica uhvacena u divljini potrebno je dosta vremena i jos vise strpljenja da bi se pripitomila i uspostavila kontakt sa covekom.Inace ovi papagaji svoje nepoverenje prema coveku iskazuju na taj nacin sto se pribiju uz udaljeni deo kaveza a ukoliko se cuvaju u vecim grupama postaju pitomi i druzeljubivi.U kucnim uslovima potrebno im je mirno i prostrano skloniste obicno veliki kavezi.
Hrani se kupovnim miksom africke semenske hrane,,suncokret,pirinac,psenica,zob,razne vrste voca i povrca,narocito grozdje,smokve,breskve i jabuke,polu zreo kukuruz.U zatocenistvu usled neodgovarajuce ishrane i nenapustanja kaveza moze doci do udebljanja,postaju gojazni.Inkubacija jaja traje 26 dana a mlade hrane roditelji 11 nedelja.Postaju nezavisni od roditeljske ishrane 2-3 nedelje nakon napustanja gnezda.
Cena ovih papagaja trenutno na trzistu je za zakoe uhvacene u divljini i uvezene od 200-300 evra po komadu dok je cena onih koji su izvedeni u inkubatorima i rucno odhranjeni,a ima takvih na nasem trzistu,od 500-1000 evra.Zakoi pod uslovom da su dobro negovani mogu poziveti i jedan ljudski vek znaci od 70-80 godina.Posebno ih treba cuvati od promaje i nikako im davati kupus velika mogucnost da dobiju jak proliv koji se moze zavrsiti tragicno po ovu veliku pticu,a zalosno po vlasnika.Inace oni nisu blistavih boja i sareni kao are ali se smatra da su jedna od najintelegentnijih vrsta papagaja i uz dobru obuku mogu nauciti od 800-1000 reci.Sto je interesantno ne ponavaljaju automatski i po sablonu kao recimo tigrice,vec moze se reci misaono dokazuju naucna ispitivanja,u datom trenutku na zadati zadatak daju prave odgovore.Na temu hrane jos jednom bolje je davati mu sareni suncokret koji mu manje pravi problema prilikom dugotrajne ishrane(nema eventualne upale voljke)a u prodavnicama zdrave hrane mogu se uzeti sirove semenke duleka,bele semenke.sirov kikiriki u ljusci i lesnik.Poslastica mu je mlad kuvani kukuruz pa u toku sezone moze se nesto i ostaviti u zamrzivac za hranjenje preko godine.Treba mu davati voce,tresnje posebno obozava,zelenu salatu,maslacak,orahe moze sam da skrca ali je bolje dati mu podeljen otvoren orah na pola,koji takodje obozava.Pravilno je povremeno mu davati obicno kuvanu teletinu ili junetinu male parcice i u doziranoj kolicini koje mu nadomesti proteine,jer u prirodi jede i gusenice,crve i skakavce.Pored ostalog visina ovog papagaja je oko 31 santimetar.Iz tog razloga za drzanje ovog papagaja potreban je veliki kavez sa stajalicom.Kada ga jednom unesemo u kucu potrebno je vreme i strpljenje dok upozna nas i ukucane.Posle izvesnog vremena mogu mu se otvoriti i vrata radi setnje ako zeli a obicno hoce iz kaveza.Podrazumeva se da budu zatvoreni prozori i prekinut kontakt sa spoljnom sredinom jer lako moze da odleprsa u prirodu.Takodje veoma je spretan u otvaranju vrata na kavezu kada vec prihvati da izlazi i bukvalno otvara bilo kakvo obezbedjenje vrata na svoj papagajski nacin jedini spas je zakljucan katanac,kako nebi doziveli iznenadjenje da posle povratka u kucu jednog dana zateknemo prazan kavez.Uspostavljanje kontakta sa zakoom je u pocetku najbolje ako je dobre volje a to se vidi po mirnoci i opustenosti kao i narogusenom perju ceskati ga iza glave ili ispod kljuna,ako je perje priljubljeno uz telo to odloziti za neko drugo vreme,ukazuje da je nervozan a i kljunom moze solidno da ujede ili povredi i samog vlasnika.U zarobljenistvu nije preporucljivo na kraju kao ni sa ostalim pticama uzimati ga u ruku to ga frustrira i dozivljava stres pa je najbo;ji pokusaj postavljanja prsta u visini grudi isto kao i prilikom pomoci izlaska iz kaveza.Ili sacekati da sam ogladni ili ozedni i otici ce u kavez bez problema.Dobro kontrolise pokrete i let iako je velika ptica i u zatvorenoj prostoriji i precizno staje tamo gde je naumio.Posto ce mnogi vlasnici mladog zakoa uciti govoru ako vec nezna po koju rec najbolje je nekoliko puta dnevno ponavljati jasno i glasno odredjene reci koje zako posle nekoliko dana kao dobar djak ponovi.Uspesno imitira ton glasa ucitelja skoro do savrsenstva,zuk mobitela,skripu vrata,smeh lavez pasa ili mijaukanje macke kao i ostale zvukove.Nauci se da izgovara pojedine reci ali i da sklapa reci u recenice i to sa smisaonim znacenjem sto je za dsruge vrste papagaja nedostizno.jedan interesantan podatak sto se tice pola skoro je nemoguce ga odrediti.Jedino putem DNK analice preko iscupanog pera i to se mislim radi u Beogradu,ako vlasnik ima para ili zeli po svaku cenu.U sustini ovo su draje i miroljubive ptice koje traze posebnu paznju i ljubav vlasnika,nikako dekoracijski deo prostora ako ga tako posmatra vlasnik velika greska a paznju i ljubav zako stostruko vraca odnosno nagradjuje vlasnika......

Zako


lep par zakoa

Ovi papagaji su moja velika zelja i kad tad cu ih imati.
Svaka cast cika Ziko na ovom izdasnom tekstu

I ja planiram sebi kupiti jednog na ljeto. Ima jedan Madjar u Subotici koji ih uzgaja.

Imas ih kod vise ljudi sada,leze ih vise njih!A imas i drugu opciju-iz uvoza(uhvacena u divljini),250 eura je komad!

U Subotici ima dosta njih koji ih legu ali 99% se posle odhranjuju ručno a to su posle divni kućni ljubimci prave maze( koštaju oko 500 eur) a ovi iz divljine nikako nisu za kućnog ljubimca oni jedino za reprodukciju jer im treba izuzetno mnogo vremena da se pripitome a to je dosta teško izdržati jer luduju i jako su glasne dok ovi ručno hranjeni su kao lutkice
http://parrotfarm.uw.hu/
pozrdav ROBY

Evo Zorane,Roby ti je jos podrobnije objasnio od mene!Nadam se da smo ti bar malo pomogli!Pozz

Znam to sve i upravo i planiram uzeti sebi jednog rucno othranjenog a nikako divljeg. Taj madjar iz Subotice se zove Joska Fiser cini mi se. On nudi i opciju da uzmes bebu zakoa i da ga sam othranis, sto isto nije lose.

Afrički sivi papagaj (Psittacus erithacus) spada u grupu srednje velikih do velikih papagaja, žive u kišnim šumama zapadne i centralne Afrike. Eksperti kažu da je žako jedna od najinteligentnijih ptica. Primarna hrana u prirodnom staništu im je palmin orah, semenke i voće. Njina blaga narav i sposobnost da imitiraju govor učinila ih je veoma popularnim kao kućni ljubimci. To je dovelo do toga da se puno ovih ptica hvata u divljini i prodaje na tržištu kućnih ljubimaca. Žakoi su zaštićeni CITES listom (appendixII), kojim se ograničava trgovina divljih ptica.
Postoje dve podvrste žakoa koje su generalno prihvaćene, po nekima postoje čak tri....
- Congo Žako (Psittacus erithacus erithacus), koji je veći od Timneh žakoa(Psittacus erithacus timneh), veličine oko 33 cm, sa svetlo sivim perijemi crvenim repom.
Žakoi su veoma druželjubivi, i time su izuzetno pogodni za kućnog ljubimca. Dosta lako se uče govoru i mogu da nauče mnogo reči. Po naučnicima, žakoi poseduju inteligenciju petogodišnjeg deteta, to bi trebalo dovoljno da vam kaže o kakvoj ptici se radi, ko ne veruje, neka slobodno potrazi informacije na pretraživačima o Alex-u.
Inače žakoi nisu stidljivi i relativno lako se mogu razmnožavati u zarobljeništvu. Razlike među polovima nisu istaknute, te jedino DNK analiza će vam tačno reći da li imate batu ili seku. Neki ljudi se hvale da mogu iskljucivo vizuelno da odrede da li je neki primerak mužjak ili ženka, što može biti tačno ako ima više primeraka ispred sebe, ali ako je samo jedan......

Hrana koja je otrovna za žakoe
čokolada, avokado, kofein, alkohol (baš i nije neka hrana), seme jabuke (sadrži cijanid), koštica breskve i višnje (takođe sadrži cijanid), mlečni proizvodi koji sadrže laktozu ( zapravo laktoza nije opasna za žakoa, ali on nije u mogućnosti da je svari), beli i crni luk (bilo sirovi ili obaren sadrži hemikaliju koja ubija crvena krvna zrnca) i so (povećava žeđ, konzumaciju vode i uriniranje)
tekst napisala Linda Greeson
prevod i obrada ZlatniPapagaj.com tim

Pad potražnje odredenih vrsta egzoticnih ptica se dešava tokom godina, ali za žakoe potražnja je stabilna vec dugo vremena. Razlog za to je njina reputacija da su najbolji govornici. Nije to samo oponašanje raznih tonova i zvukova, vec njina mogucnost da nauce puno reci, da ih kombinuju u recenice, i da izgovaraju te recenice sa smislom u skladu sa situacijom.

Poznata su tri glavna tipa žakoa. Psittacus erithacus Linnaeus, ili u narodu poznatog kao Kongo žako je najveca, najlepša i najinteligentnija vrsta. Gana ili zapadno Africki žako je veoma slican Kongou u svim pogledima osim u velicini, oni su nešto sitniji. Timneh žakoi su manji, manje atraktivno obojeni, teži za odgajanje i razmnožavanje, nisu toliko popularni i teže ih je prodati kao kucne ljubimce.

Izbor maticnog jata

Sve ptice iz maticnog jata treba da su DNK testirane. Postoji još jedan metod koji se na zapadu zove "surgical sexing", i on daje više informacija nego DNK testiranje. Sa ovim metodom se može utvrditi da li je ptica polno zrela, i da li je u mogucnosti da se razmnožava uopšte. Opet DNK testiranje je jeftinije, zgodnije i manji stres nanosi ptici. Mužjaci obicno imaju vecu glavu i kljun, te se neki odgajivaci ponose svojom mogucnošcu da odrede pol ptice iskljucivo po fizickim karakteristikama. Naravno, to je u principu samo pogadanje na slepo, doduše zasnovano na iskustvu. U svakom slucaju mogucnost greške je 50 procenata.
Najbolje je nekoliko ptica pustiti u velikom kavezu, pa ce one sam prirodnom selekcijom sebi da odaberu para, ukoliko ovo nije moguce, onda ce odgajivac sam morati da odabere par za svoju pticu. Najbolje u tom slucaju je da se stave dve ptice razlicitog pola u isti kavez cim se donesu kuci, takav par ce se relativno lako povezati. Obe ptice ce biti uplašene novom sredinom, novim kavezom i potražice sigurnost jedna u drugoj. Dok se smire i smeste u novi kavez ptice ce postati drugovi.
Iz iskustva nekih odgajivaca, najbolje ptice za formiranje maticnog jata su žakoi koji su bili kucni njubimci neko vreme, ali iz nekog razloga nikada nisu postali skroz pitomi. Ovakve ptice su stabilne u blizini ljudi, nisu preplašene. Starost žakoa je veoma teško odrediti, ali kod ovakvih ptica bar covek može da izvuce neku pretpostavku po dužini vremena provedenom kao kucni ljubimac kod prethodnog vlasnika.
Idealna situacija za odgajanje i razmnožavanje bez puno problema je da se dozvoli mladom paru žakoa koji nije u srodstvu da odraste u istom kavezu bez puno dodira sa ljudima. Neki od ovakvih parova mogu poceti sa reprodukcijom vec sa tri godine, ali obicno sa cetiri ili više. Jednom kada mlade ptice dozru i pocnu da se razmnožavaju imacete mlade mnogo godina. Prosecan i ocekivani životni vek žakoa je šezdeset do devedeset godina, i svo to vreme oni mogu da dižu mlade. Pripitomljena ptica, uhvacena u divljini je opet druga prica. Ako im se obezbede svi uslovi i privatnost, takve ptice ce biti odlicni roditelji. Ukoliko se bebe rucno hrane, a sa namerom da se drže za razmnožavanje jednog dana, treba ih držati u grupi, dozvoliti im da shvate da su ptice i da razviju odnose jedna sa drugom. Rucno hranjena ptica koja je hranjena i držana sama, znaci jedina interakcija je sa covekom, ce vrlo teško shvatiti da je ptica, i teško ce od nje biti zadovoljavajuc maticni primerak. Potrebne su godine za takvu pticu da joj se vrate prirodni instinkti.

Malo upozorenje, ptice koje su bile kucni ljubimci a sada su priplodni materijal, mogu biti opasne za odgajivaca kada brane svoje mlade ili teritoriju. Divlja ptica, ili ona koja nije skroz pripitomljena uvek ima neku dozu straha prema coveku, te joj je u karakteru da se skloni, dok bivši ljubimci nemaju taj strah da bi im se moglo kontrolisati ponašanje na taj nacin.

Gnezda i kavezi

Pre samog upuštanja u odgajanje žakoa ili bilo koje vrste ptica, dobro je i mudro, istražiti navike tih ptica u divljini. U svom prirodnom staništu, žakoi se gnezde u šupljim stablima, koriste svoje mocne kljunove da izdube drvo i naprave rupe u deblima koje je sama priroda nacela. Veoma cesto mnogo parova se gnezdi na malom prostoru, ali uvek je jedan par na jednom drvetu. Jaja se polažu oko 60 santimetara niže od ulazne rupe, na podu medju piljevinom. Gnezda žakoa se teško nalaze pošto oni biraju nepristupacna stabla u hladu, nikada necete naci gnezdo cakoa na otvorenom, svetlom i suncanom mestu.
Pri izboru gnezda treba voditi racuna da to gnezdo lici što je više moguce gnezdu divljih ptica. Najbolje se pokazala gnezda u "L" obliku, 60 santimetara visokom i 60 santimetara dubokom u bazi. Ulaz u gnezdo je okrugla rupa precnika 12 ili 13 santimetara postavljena pri vrhu gnezda, odmah ispod su postavljene male metalne merdevine da ptica ne bih skakala sa vrha na dno i da ne bi oštetila jaja ili mlade ptice. Na dnu se postavi oko 20 cantimetara piljevine, koja nije nicime tretirana, nikakvim sredstvima. Ptice se uvek gnezde u najmracnijem delu skroz na dnu gnezda. Položaj gnezda u kavezu treba biti na najvišljoj mogucoj tacki, dalje od suncanih mesta, po mogucstvu da bude skriveno u kakvom rastinju. Treba izabrati delove koji su najmirniji. Sigurnost i privatnost su od esencijalne važnosti za uspešno razmnožavanje žakoa.
Što se tice samog kaveza, preporucljivo je imati što veci kavez, no evo preporuke nekih od uspešnijih odgajivaca. 60 santimetara širine, metar visine i 2 metra dubine. Vizuelne barijere medu kavezima nisu potrebne ukoliko je rastojanje minimum 60 santimetara izmedu kaveza. Ukoliko su kavezi bliži to ce dovesti do konstantnog nadmetanja mužjaka za teritoriju, tada su potrebne barijere medu kavezima da se parovi ne vide medusobno. Sigurne i stabilne precke u kavezu su neophodne za parenje. One mogu biti debljine od 2.5 do 7-8 santimetara u precniku. Precke razlicite debljine su dobra vežba za noge ptica. Dobro je staviti i jednu betonsku precku kako bi se nokti trošili. Žakoi koriste precke kao i gnezdo kao mesto za parenje.Normalno se pare nekoliko puta svaki dan, tri do cetiri nedelje pre nego što ženka snese prvo jaje. Kao deo rituala udvaranja, mužjak ce hraniti ženku i igrati oko nje, držeci krila pod cudnim uglom, dosta slicno indijanskom ratnom plesu.


Period inkubacije

Kada primeti,o da ženka provodi puno vremena u gnezdu, vreme ja za proveru gnezda. Treba vrebati momenat kada je ženka izašla iz gnezda i na brzinu gvirnuti unutra. Naravno mnogi odgajivaci danas imaju infra crvene kamere koje sve prikazuju na monitoru, te nema potrebe uznemiravati ptice. No ko nema kameru, zapamtite ove reci, samo jednom proverite gnezdo vizuelno. Ukoliko se ptice cesto uznemiravaju, može se desiti da porazbijaju ili napuste jaja. Gnezdo se vizuelno ne proverava dok se ptici ne izlegu, 28 do 30 dana kasnije. Žakoi obicno imaju 2 do 5 jajeta po leglu. Nacin da se utvrdi da su se ptici izlegli je i po tome što ce se drasticno povecati konzumacija hrane roditelja. Mladi se proveravaju jednom nedeljno, a vade se iz gnezda za rucno hranjenje kada su u uzrastu od 15 do 21 dana, u zavisnosti koliko je najmanje pile. Svi mladi moraju biti izvadeni u isto vreme. Mora se biti veoma oprezan kada se vade pilici iz gnezda. Žakoi mogu da zadaju ozbiljne povrede kada štite svoje mlade i svoju teritoriju. Može se koristiti mala mrežica za ptice da se "upecaju" pilici, nije zgodno koristiti rukavice, pošto su teške i nema se osecaj o stisku, te se mogu povrediti mališani.


Sivo pile

Sveže izlegli pilići su stvorenja čudnog izgleda prekrivena sa finim, svilenkastim paperijem. Mogu se videti kako spavaju sa glavom među nogama. Prve nedelje njin vrat nije dovoljno snažan da drži glavu uspravno. Ženka može da prevrne pile na leđa da bi ga lakše hranila.
Sa tri nedelje, vidi se sivo perije na pilićima, glavu drže uspravno prilikom hranjenja i oči počinju da se otvaraju. Mužjak počinje da pomaže ženki u hranjenju uvek gladnog podmladka. Mo-e se pročitati negde da roditelji drze njine ptiće uvek sitim da ne bi svojim kricima koji izražavaju glad privukli predatore.
Posle vađenja pilića iz gnezda pa do osam nedelja starosti, kada im se već formirala većina perija, drže se na toplome i hrane se pipetom ili špricom tri puta na dan. Mogu se držati u plastičnim kadicama, na dnu se postavi papirni oblog, i trinje. Količina date hrane se postepeno povećava, dok se u isto vreme pilići ređe hrane. Većina pilića je skroz operjala sa deset nedelja. Pilići žakoa su svesni svoga okruženja, daleko više nego bilo koja vrsta i zahtevaju daleko više pažnje da bi se dobro uklopili sa čovekom. Za ručno hranjenje treba koristiti kvalitetnu kupovnu hranu baš za tu namenu, sa time ne treba eksperimentisati, kupovna hrana sadrži sve što je potrebno piletu u razvoju. Naravno treba voditi računa o temperaturi hrane koja se daje pilićima. Prstenje se stavlja pri starosti od 18 da 21 dan. Žakoi imaju velike noge, pa je bolje reskirati i da prsten spadne, nego da noga preraste pa da se pokušava silom navući na nogu. Veličina prstena za žakoe je 14 i može se nabaviti preko bilo kojeg udruženja odgajivača.

Ishrana

Matično jate se uglavnom hrani istom hranom cele godine, jedino se dodaje meka hrana kada ptice hrane mlade. Glavni sastojak je briketirana hrana, koja sadrži sve što je potrebno matičnom jatu, uz ovakvu hranu nema potrebe dodavati dodatni kalcijum. Po nekada se dodaje mala količina semenki kao poslastica za ptice, koja ne prelazi svojim udelom 10 procenata.
Ukoliko su semenke glavna hrana, tada se moraju pticama davati razni dodaci, i to redovno. Odličan dodatak je mešavina voća i povrća koja bi se inače davala pticama kao mekana hrana, pticama koje hrane mlade. Takva mešavina se sastoji od pasulja (nekoliko vrsta) i kukuruza (primetićete da je kukuriz prisutan u skoro svim mešavinama hrane za papagaje). Ovakva mešavina se prokuva dok pasulj ne omekša. Tada se doda smrznuta šargarepa i grašak, 2 do 3 jabuke isečene na kockice, kompletna jabuka sa ljuskom, 1 ili 2 narondže, isečene sa sve korom i semenkama. Može se dodati i drugo voće i povrće koje je dostupno u zavisnosti od sezone. Ovakva mešavina se daje u posebnoj posudi, a ostaci, ako ih uopšte i ima se sklanjaju pre nego što se pokvare, vodite računa o ovome. Ovakva dodatna meka hrana je i odličan stimulans za ptice da počnu sa reprodukcijom. Sveža i čista voda se daje svakodnevno u opranoj posudi. Nikakav dodatak vitamina nije potreban da se dodaje u vodu ako se ptice hrane briketiranom hranom, pošto ona već ima sve potrebno u sebi. Ukoliko se ptice hrane semenkama, tada se dodatni vitamini dodaju u mešavini voća i povrća, nikako u vodi, pošto će se bakterije brže razvijati u vodi.