Evo potrudiću se da što opširnije napišem, kako bi trebalo pristupiti radu sa matičnim pticama. Pošto su želje jedno a mogućnosti drugo, daću savete za sve i onima koji imaju fantstične uslove i onima sa nešto lošijim. Najbolje je pristupiti problemu domestifikacije u vanjskim volijerama, ali ako već nemamo mogućnosti za tako nešto, treba ići sledećim redosledom...
Kod štiglica je najvažniji period u godini mitarenje ili zamena perja, koji se ne izmitari kako treba-slobodno zaboravite na njega i reprodukciju za tu godinu. Isto, bitna stavka je položaj volijere, potrebno je istu (pardon, poželjno) postaviti tako da većim delom bude okrenuta na istočnu stranu, tj. da je uvek okupa jutarnje sunce i zimi i leti. posmatrajte gnezda štiglica u prirodi pa ćete i sami doći do istog zaključka. U periodu mitarenja je poželjno staviti sve ptice u zajedničku volijeru koja ima dovoljno prostora i obezbediti im svakodnevno zeleniš i kupanje, a starije jedinke koje su već uslovno rečeno "radile" kod nas će nam poslužiti kao "vodiči" za "novajlije" i novi način ishrane koji je na snazi u našoj odgajivačnici.
Kada se izmitare, vremenom će sami formirati parove i onda možemo pratiti kasnija dešavanja. Posle mitarenja, dajemo im otprilike svakih 10-ak dana klijalo seme, jajčanu smešu i ostalo čime ćemo ih hraniti u toku perioda gnežđenja i podizanja mladih. Na vreme ih treba navikavati i postepeno, inače gubici će biti neminovnost.

Kavezni uzgoj bi trebalo podeliti u dve grupe:
1-kavez
2-polica (vitrina ili stalaža)
Kod kaveznog uzgoja je često nedostatak životnog prostora za nas, pa tako automatski i za naše ljubimce. Trebamo im pre svega obezbediti adekvatan prostor barem za zamenu perja(mitar), a oko mesec dana posle toga počinjemo sa premeštajem u prostoriju u kojoj ćemo gajiti naše nove ljubimce (uz jednu dozu sreće koja je kod ovakvog uzgoja potrebna). Razdvajamo već formirane parove (ako ih imamo) u manje kaveze i stavljamo po parovima jedno pored drugog, a ako nemamo onda ih mi određujemo po našem "ključu". To je otprilike period kraj novembra i tako stoje do kraja marta, a ako su se privikli jedno na drugo dotad je počelo karakteristično "zavrtanje" i "ljubljenje". Posle dolazi na red spajanje, koje je najteži deo "posla". Spajanje se MORA izvršiti u istoj prostoriji, tako da cemo doneti kavez koji smo predvideli za parenje i postaviti isti na mesto na kom su se nalazile jedinke koje spajamo. Onda sledi samo još crkva (da se zapali sveća za zdravlje i sreću) i nastavljamo sa pripremanjem tj. zadnjom fazom usiljavanja.

Kod uzgoja u stalaži, parovi se mogu odvojiti nešto kasnije (kraj decembra, januar) jer imaju više prostora za igru, druženje i jurnjavu. Isto tako imamo pregradu kojom možemo odvojiti jedinke u zasebne jedinice ako primetimo neke promene u ponašanju. Do marta (lično iskustvo) 5 dana razdvojeni pa dan spojeni, a od marta svake nedelje se povecava za dan i do početka maja žičana pregrada se vadi potpuno. Za usiljavanje se treba naoružati sa mnogo strpljenja, jer naši ljubimci su jako plahoviti, nepredvidvidivi do ludila, i mnogo mušičavi, te nam znaju priređivati svakakve ludorije i glavobolje. Lično mi se dogodilo sa jednom mladom ženkom u prvoj sezoni gnežđenja da je radila od početka fantastično (kavez), bila mirna, jela sve, savila gnezdo po "školski" i svakog jutra (čuvena švajcarka) u 07:10 izađe iz gnezda da bi snela jaje na patos. Obložio sam dno kaveza penastim sunđerom posle drugog gnezda i "uhvatio" 3 jaja (čitava) iz trećeg gnezda, podbacio pod nju i gle čuda: sva jaja puna i othranila ih je bez problema. Pa sad budi pametan

U obe varijante koje su opisane gore, treba pristupiti pripremi mužjaka mnogo ranije nego ženke. Kako ćete ga spremiti i čime, to ostavljam svakome na volju jer svako od nas ima neku svoju malu tajnu. Kada se naš "momak" raspuca, izazove kod ženke "zečji efekat" stalnom jurnjavom i ganjanjem, pjevanjem i ona uz malo jajčane smeše i uglavičenog maslačka i klijalog semena je spremna za 10-ak dana.
Ukoliko je nešto još potrebno dodati, biće mi više nego drago da to napišem, samo recite šta vas zanima.

Evo da počnemo korak po korak.
1) Nabavka ptice
-poželjno je ženke nabaviti u početku odgojene u kavezu, a ukoliko nismo u mogućnosti, onda je poželjno da su što mlađe-bez boje. Dobro bi bilo da se zna poreklo jer se tako može lakše predvideti šta će proizići iz zadate kombinacije. Pod obavezno ih odmah obeležiti raznobojnim prstenjem i voditi evidenciju. Ukoliko imamo mogućnosti smestiti ih u vanjsku volijeru i davati svakodnevno korov kojim se hrane, zeleniš, vodu za kupanje. Sa njima je poželjno smestiti i stariju pticu "vodiča" koji je naviknut na režim ishrane kod nas i naučena je na naše prisustvo. Jedan lični trik koji sam kupio davno od jednog starog odgajivača. U svojoj odgajivačnici već dosta dugo koristim plavi mantil, kakvi su nosili bravari po firmama ranije. Uvek kada hranim ptice i dolazim kod njih nosim ga, tako da se lakše privikavaju na moje prisustvo. Jesu li ptice daltonisti ili ne, ništa još nije definitivno dokazano.

Uglavnom, mnogo brže se priviknu na naše prisustvo i verovali ili ne, imao sam priliku da mlade koji su kod mene 6 nedelja (doneseni iz prirode), ušavši u volijeru gde su bili, držao sam u ruci češljugu na koju su počeli da sleću i da je kljucaju posle svega dva minuta provedena sa njima.
Od hrane tada dajem:
-mešavinu koju sam spremam: 50% svetlo seme, 8% lan, 5% ljušteni ovas, 5% seme salate (PAŽLJIVO GDE GA NABAVLJATE), 5% crvena repica, 7% perila, 5% konoplja, 5% muhar, 5% suncokret ptičar (sitni, pažljivo s nabavkom ima svega na tržištu) i ostatak 5% blatnerov mix za štiglice.

Dajem od korova sve poznato što jedu, a svakodnevno uglavičen maslačak i njegove listove, krastavac da brže promene perje i list ibične domaće cvekle (sitan i tamnocrven) za prirodnu crvenu boju. Radio sam i sa karotinima, ali ovo mi se pokazalo dosad najbolje. Kada se počnu otvarati na tujama male šišarkice, dajem i njih, a rado ih jedu. Kao dodatak redovnoj ishrani dajem dok menjaju perje jednom sedmično u ramaku od po cca tri dana, ORLUX-ov mix (suva jajčana smeša) sa jednim tvrdo kuvanim jajetom od japanske prepelice i jednu kafenu kašičicu suvih pšeničnih klica uz to, te klijali niger i klijao suncokret u ograničenim količinama (tek da se naviknu). Da razjasnim, jednu nedelju suncokret a druge niger. Trudim se držati ako mogu razdvojeno ženke od mužjaka u tom periodu. Ukoliko je sve urađeno kako sam opisao, do najdalje kraja oktobra ćemo imati sve ptice zategnute "kao struna" i možemo pristupiti odvajanju u kaveze.

Ovo se radi u dve faze i veoma je bolan proces za naše ljubimce. Prvo odvajam ženke (oko nedelju dana pre) i poredam ih u kavezima na patos prostorije u kojoj držimo ptice. Kaveze koje koristim su najčešće "dalmatinke", a može jako dobro poslužiti i tzv. "Akanov" ili pevački kavez. Kavezi stoje na patosu jedan uz drugi, tako da sve ptice vide jedne druge. trudim se prva dva dana da ih ne uznemiravam. Peti dan ih razmaknem po 20 cm jedne od drugih, a sedmog dana donosim mužjake i popunjavam praznine između kaveza. Onda ih držim tako sedam dana zajedno i onda ih odvajam pregradama par po par. Posle još sedam dana, dižem ih na police ili kačim na mesta gde ćemo pristupiti leženju, tj. staviti kaveze za parenje kada dođe vreme za to. Ovo sve radim postepeno, jer znate i sami koliko puta vam se desilo da se samo odjednom ptice "izbiju", a onda zbogom reprodukcijo. Proveren način za jednostavnije privikavanje na okolinu i odgajivača.

Kada smo ih navikli na naše prisustvo i jedno na drugo, počinjemo sa laganim pripremama. Jednom nedeljno mužjaku dajemo ili jajčani koktel ili klijalo seme, a ženki na dve nedelje. Sve do kraja februaram kada ih odvajamo u kaveze (poželjno sa pregradom). Posle dve nedelje, (sredina marta) prvi put vadim pregradu na jedan dan i to ponovim još jednom posle sedam dana. Od početka aprila, pregradu izvlačim dva puta nedeljno (budimo im čežnju) a u periodu kada vratimo pregradu inteziviramo pripremu mužjaka, a ženku pripremamo intenzivno tek kada njemu gotovo potpuno izbeli kljun. Sledeći tok koji sam opisao, pregrada se potpuno izvlači sredinom maja i oni u narednih mesec dana (nekad pre a nekada ne) ukoliko smo imali malo sreće počinju da svijaju gnezdo. moje iskustvo govori da je najbolje ponuditi im dva gnezda, jedno vanjsko i jedno unutrašnje, neka izaberu sami. Pristalica sam veštačkog lišća (može se naći po pristupačnoj ceni kod kineza), malo ih zakamuflirajte i tada ne puštajte nikog kod ptica.

Kad smo već imali sreću i dobili jaja od našeg para, poželjno je (kao kod kanarinca) zameniti ih dana za danom sa mućkovima koje imamo od ranije ili sa plastičnim pologom (ima da se nabavi) tako da možemo imati koliko-toliko kontrolu nad izleganjem mladih. Kod ishrane prvog dana im majka daje sve što im je potrebno za život (ptičje mleko), a od drugog im dajem uglavičen maslačak i biljne uši, a od trećeg dodajem i mravlja jaja. Bocka je pisao o pupama crva brašnara i neki od kolega su to probali pa bih po njihovim saznanjima preporučio svima. Od četvrtog dana počinjemsa davanjem jajčane hrane, a prstenovanju pristupam tek šestog dana iako je promer alkice za faunu 2,7 mm. Tada se već i otac uključio u ishranu i mladi napreduju mnogo brže. Ukoliko nas je strah ( a donekle je i opravdan) kako će nam ženka hraniti mlade, savet svima je da ženke bastarda ne tretiraju kao "kokoške" već im pristupe sa istim entuzijazmom kao samim štiglicima, pokušaju da ih upare sa nekim od lepotana, verujte na reč odlične su dadilje. Otprilike 12-13-og dana nastaju problemčići, jer majka već pravi pripreme za novo gnezdo i sada dolazi do izražaja ono drugo koje smo postavili zajedno kad i prvo. Samo se potrudite i ponudite dovoljno materijala, ostaće mladi čitavi. Savet je da pu prvoj godini ne idete sa više od dva gnezda po paru, sasvim je dovoljno.